[vc_row][vc_column][vc_column_text]На основу одлуке скупштине Српске развојне академије – РАС, одржане 19.05.2018. године, урађен је елаборат НАСТАВА ФИЗИКЕ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ у Београду.
ФИЗИКА И МЕДИЦИНА
Медицина је тесно повезана са физиком и техником која је изграђена на основама ове основне природне науке. Та веза има дубоки историјски корен.
Крајем XIII века почела је израда и примена наочара (Венеција;). Први термометар је конструисао и у својим огледима применио Г. Галилеј 1597. године, да би убрзо нашао широку примену у медицини (мерење телесне температуре;).
Оптички инструменти су почетком XVI века прво конструисани у лабораторијама физике, а потом се користе у медицини. Они постају моћно оружје у откривању узрока разних обољења (изазваних бактеријама и вирусима;).
Рендгенске (икс
зраке открио је В. Рендген при крају XIX века (1895). Затим се израђују рендгенски апарати којима се по први пут снимају човекови унутрашњи органи (плућа, кости и други;). На основу тих снимака утврђује се здравствено стање и предузимају се одговарајуће мере лечења. Велики допринос проучавању рендгенских зрака дали су наши и светски великани физике Михајло Пупин и Никола Тесла, посебно када је реч о основним својствима, техници добијања, примени и заштити од овог опасног јонизујућег зрачења.
Радиоактивни изотоп кобалта који емитује гама зраке користи се за „убијање” ћелија рака. У употреби су и други радиоактивни изотопи (јода, стронцијума итд.) којима се лече малигна обољења. Осим тога, радиоактивни изотопи користе се и за стерилисање медицинских инструмената, опреме и слично. У новије време, неки радиоактивни елементи примењују се у покушајима да се успори процес човековог старења.
Технологија прављења вештачких човекових органа заснива се углавном на законима физике: удови, вештчки бубрези, апарати „срце – плућа”, делови скелета, уређаји за храњење крви кисеоником под повишеним притиском, апарати за прављење вештачких крвних судова…
Теслине високонапонске и високофреквентне струје примењују се за лечење разних нервних обољења. Електрошоковима активира се рад мишића и проток крви кроз крвне судове итд.
Примена ласера у медицини постаје све разноврснија и успешнија. Ласерска хирургија користи се за сложене и осетљиве операције без озбиљних повређивања. То су операције на срцу, крвним судовима, очима, на мозгу итд.
Ултразвучни апарати употребљавају се за откривање цисти које су џепови течности у јетри, жљезадама, на јајницима, грудима… Ултразвук је посебно погодан за детекцију камена у жучној кеси, бубрезима итд. Честа примена ултразвука је и током одржавања трудноће за
проверу развоја фетуса. Прати се величина плода, напредовање, провера рада срца, као и
остали проблеми на путу порођаја.
Гама нож – користи се за операцију на мозгу без сечења коже, мишића и лобање. У њему
се користи радиоактивни извор кобалт за озрачавање гама зрацима тумора у мозгу и других
обољења.
Најсавременији скенер и нуклеарна магнетна
резонанца, такође су изграђени и функционишу на основу
сазнања о физици и њеним законима (слика 1.11).
Сила мишића. – Потпуније схватање улоге и
функције силе мишића човечијег тела, органа и скелета
(као сложеног система полуга није могуће без познавања
физике.
Дијагностичке информације о функционисању
мишића могу се добити мерењем његове електричне
активности.
Електромиограм (EMG) – је снимак промене
електричног потенцијала мишића у току контракције и
релаксације.
Срце је врста електричног дипола. Може се казати да
је срце динамички електрични дипол.
Електрични сигнали мозга – електроенцефалограм, зависно од фреквенције: делта-
-таласи, тета-таласи, алфа-, бета- и гама- таласи.
Компјутеризована томографија остварује се комбинацијом икс-зрачења и компјутерске
технологије, обезбеђује увид у слојевиту слику тела или ткива у хоризонталној или
вертикалној равни.
Доплеров ефекат – манифестује се као промена фреквенције звука проузрокована
релативним кретањем извора и пријемника. У савременој медицини се примењује за преглед
крвних судова, мерење брзине крви у срцу итд.
Раније, а и у данашње време, често се у САД препоручује кандидатима за студије
медицинских наука прво да заврше неку од природних наука, најчешће физике. То има и
своје традиционално оправдање. У историји науке је познато да су многи лекари знатно
допринели развоју физике. Истичемо Р. Мајера (1814–1878) који је међу првима учествовао
Провера трудноће
помоћу ултразвучног апарата
Апарат за прецизно снимање
ткива у унутрашњости организма
(скенер
у откривању фундаменталног закона природе – Закона одржања
енергије (око 1840. године;). Интересантан је пример немачког
научника Хелмхолца (1821–1894). После завршеног војно
медицинског факултета постао је профеоср физиологије а нешто
касније и професор физике на Берлинском универзитету. Радни
век је завршио као директор физичко-техничког института.
Хелмхолцова истраживања у физици била су у области
акустике, електромагнетизма, оптике, топлоте и хидромеханике.
Генерализовао је закон одржања енергије, додајући му и
квантитативну интерпретацију (1847). Први је одредио брзину
простирања нервних узбуђења у човечијем организму. Код овог
познатог немачког лекара, касније светског научника (пре свега
физичара своју докторску тезу је одбранио и наш велики Михајло
Пупин (1888).
Повезаност физике и медицине постојала је и на нашем
Универзитету у Београду.
После Другог светског рата, шеф одсека за физику на природно-математичком
факултету у Београду био је професор доктор Драги Јовановић, који је дуго радио са Иреном
Кири у Паризу.
Нама, његовим студентима, професор Јовановић, често је говорио, да су знања из
физике значајнија и потребнија студентима медицина него нама физичарима.
Интересантан је и податак да је Медицински факултет у Београду опремљен
електронским микроскопом (производ физике најмање 20 година пре него што су студенти
физике имали прилику да користе ово савремено наставно средство.
Пре 2014. године наставе физике у средњим медицинским школама била је заступљена
у свим разредима (по два часа недељно;). Од 2014. године физика је заступљена само у првом
и другом разреду. Поставља се питање како користити технолошки софистициране апарате
у нуклеарној и квантној медицини, рендген дијагностици и радиотерапијску опрему, ласере,
ултразвучне скенере, спектрокардиографе, електроенцефалографе, магнетну резонанцу и сву
осталу опрему модерне медицине без основног знања природних наука, пре свих физике.
Невероватна је и чињеница, да је укинут пријемни испит из физике приликом уписа
на Медицински факултет у Београду. Физика се не изучава ни у току студија медицине.
Међутим, у Новом Саду, на Медицинском факултету физика се полаже приликом уписа и у
току студија се редовно одржава. Од Београда до Новог Сада је око 80 километара. Питамо се
откуд толика разлика у наставном плану и програму између ова два медицинска факултета.
Узимајући у обзир све наведено, предлажемо:
– да се настава физике у средњим медицинским школама врати на стање које је
постојало пре 2014. године, односно да буде заступљена физика у сва четири разреда
по два часа недељно.
– Од школске 2018/19. године, да с уведе пријемни испит за све кандидате приликом
уписа студија медицине.
– Да се уведе настава физике у току студија медицине.
У Београду, 12.06.2018.
Проф. др Милан О. Распоповић
Проф. др Алек Ј. Рачић[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]