Друштво српске словесности основано је 7. новембра 1841. године, а његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило Обреновић.  Оснивачи Друштва су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, а међу првим члановима били су Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије П. Тирол, Сима Милутиновић Сарајлија и Исидор Стојановић.

Задатак Друштва био је ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика. Председник Друштва по положају је био министар просвете. У „Новинама Србским” 1846. године објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник Друштва српске словености почео је да се издаје од 1847. године. У оквиру Гласника предвиђен је био простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. За време свог постојања, у периоду 1847 – 1863. године Друштво је објавило укупно 17 бројева гласника.

Друштво српске словесности  укинуо је кнез Михаило 27. јануара 1864. године, али је већ 29. јула 1864. године рад Друштва обновљен под именом Српско учено друштво.

Задатак Српског ученог друштва био је: бавити се наукама и вештинама, уколико се оне понајвише односе на Српство.

Постојала су 4 одсека: за науке моралне, језикословне и литерарне; за науке природословне и математичке; за науке историјске и државне и за вештине.

Први председник Српског ученог друштва био је историчар Јован Гавриловић. Након њега, ту функцију обављали су Јанко Шафарик, Стојан Бошковић, Ђуро Даничић, Јосиф Панчић, Владимир Јовановић, Нићифор Дучић.

Развојна академија Срба баштини традицију ПРВИХ СРПСКИХ АКАДЕМИЈА НАУКА и обнавља рад 10. јула 2014. године у циљу духовног и биолошког очувања српског народа, кроз сарадњу са свим институцијама које прихватају мисију и циљеве РАС Академије.